Сви знамо колико је велика потреба да познајемо свој матерњи језик, тим више, што од тога зависе и све друге везе са својим народом. Без знања свог матерњег језика није могуће разумети предивне песме, обичаје, немогуће је читати књиге, а без тога ми губимо и везу са својим коренима, са својим народом. На срећу, још увек има људи, који разумеју овај изузетно важан проблем наше украјинске заједнице, међу којима је и украјинска заједница Сремске Митровице. И раније су разматране могућности решавања овог проблема, али сада се прешло са речи на дело.
Надија Љаховић, педагог и добар познавалац украјинског језика, узела је ствар у своје руке. Позвала је све заинтересоване чланове друштва „Коломејка“, који не могу другачије научити украјински језик, осим током специјално организованих часова. Деца основношколског узраста имају могућност изучавати украјински језик у школама, док старији још мало памте оно што су научили од својих родитеља, у истој ситуацији су и припадници средње старосне доби.
Први час одржан је у парохијанском дому цркве Вазнесења Господњег уз подршку пароха о. Владислава Варге. На почетку часа Надија Љаховић рекла је неколико речи приликом отварања овог цењеног пројекта.
            „Поздрављам вас све на првом часу украјинског језика у Сремској Митровици и надам се да ће нас бити још више. Данас на овом часу прозборићемо неколико речи и поделити се на почетнике и оне, који нешто више знају. Поздрављам! Ово је историјски догађај, први час украјинског језика за одрасле.“
Ученици овог првог часа били су савесни и заинтересовани да нешто науче. Надамо се да ће наставити да долазе и да ће привући и друге, како би ова школа постала стална навика наших чланова.

27. јануара у школама широм Србије обележава се Савиндан, слава у част утемељивача образовања и првог српског архиепископа Светог Саве. Празник се у школама традиционално обележава као радни дан, али без наставе, уз академије и свечане приредбе.



Обележавање Савиндана као школске славе почело је првих деценија 19. века. Према неким подацима, у Земуну је 1812. године основан школски фонд који је прописао да се Свети Сава има обележавати као заштитник српских школа. До општег прихватања Светог Саве као школског заштитника ишло се, међутим, постепено. Матица српска од оснивања 1826. године обележавала га је као заштитника, али и као имендан добротвора Матице Саве Текелије.
Свети Сава установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Србског 2. јануара 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности. Његово световно име било је Растко, родио се 1169. године и био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање (Свети Симеон).
Свети Сава је написао манастирске типике – Карејски, Хиландарски и Студенички. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове „Законоправило“, што је превод Јустинијанове „Шесте новеле“. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније. Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао „Хиландарски медицински кодекс“. Издвојио је најбитније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору, где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се на тај дан обележава се Савиндан.

27. децембра 2012. године у Руском центру науке и културе „Руски дом“ у Београду одржан је свечани новогодишњи концерт КУД „Калина“ из Инђије и КПД „Карпати“ из Врбаса.
Концерту су присуствовали бројни гости, представници дипломатског тела Украјине, Русије и Белорусије. Концерт је изазвао велико интересовање код представника украјинске и руске дијаспоре, као и код српског народа. На свечаном новогодишњем концерту учествовали су КУД „Калина“ из Инђије, КПД „Карпати“ из Врбаса и Татјана и Артур Риков из Инђије.

Концерт је отпочео украјинском песмом „Смерека“ („Смрка“) у извођењу Петра Закамарока. Омладинска фолклорна група КПД „Карпати“ извела је „Привiтний танець„ („Поздравну игру“). Гледаоци су са изузетном пажњом посматрали наступ Татјане и Артура Рикова из Инђије, који су наступили са три руске песме: „Не є вечiр“ („Није вече“), „Метелиця“ („Мећава“) и „Пiдмосковнi вечори“ („Московске вечери“). Мешовита певачка група КУД „Калина“ отпевала је украјинске песме: „Не йдiть дiвки рано замiж“ („Девојке немојте се рано удавати“), „Як би менi такий вiк довгий“ („Када бих ја толико дуго живео“) и „Як посiяв Семен гречку“ („Кад сам посејао семе хељде“). Омладинска фолклорна група КПД „Карпати“ одиграла је игру „Гуцулка“ („Хуцулка“). У наставку концерта публика је уживала у још четири песме које је извела мешовита певачка група КУД „Калина“: „Яким ти був“ („Ко си био ти“), „Чи ти чув милинький“ („Јеси ли чуо мили“), „Бузок“ („Јоргован“) и „А ми у двох“ („У пару“). У извођењу дуета КПД „Карпати“ Славка Микитишина и Филипа Пронека чула се украјинска песма „Повiяв вiтер степовий“ („Дува степски ветар“). У наступу фолклорног ансамбла КПД „Карпати“ изведена је игра „Гопак“ („Хопак“). На самом крају концерта мешовита певачка група КУД „Калина“ отпевала је низ украјинских народних песама, као и једну српску песму. Свечани концерт одржан је у пратњи оркестра КПД „Карпати“ под руководством Николе Чизмара, док је стручни руководилац фолклорне групе Славко Микитишин, водитељ програма био је Миша Ивковић. Новогодишњи концерт посвећен је сарадњи између два народа – Украјине и Русије.

Рођење Христово – посебан је празник, то је време, када свако очекује неко чудо и у њега верује. Из неког разлога, на овај дан желимо све да променимо на боље, да учинимо много тога доброг, да већу пажњу посветимо својим ближњим, да учинимо више добрих дела за своје најмилије. Али често бива и тако, да будемо преокупирани обиласком продавница, куповином поклона, размишљањем како да најлепше окитимо јелку, кућу, украсимо свечани сто и заборављамо на главно – на оно што је свето у души.
Стога на дан Христовог рођења, 7. јануара, у цркви Светог Јосафата у Кули, након Свете Службе Божије, деца, која изучавају украјински језик са елементима националне културе у основним школама и чланови дечијих секција КУД „Иван Сењук“ припремили су божићни концерт. Учесници групе узраста од шест до шеснаест година наизменично су се смењивали са честиткама и божићним песмама – кољадама. Пред парохијанима је наступио и дечији оркестар Друштва, као пратња младом певачу Сергеју Гелебану. Деца су свима присутнима пожелела низ дивних честитки и запевала неколико божићних песама – кољада, док су их парохијани срдачно награђивали аплаузима.
На концерту је, такође, учествовала и мешовита вокална група КУД „Иван Сењук“. Са честиткама и божићним песмама – кољадама старија генерација наступила је пред пуном црквом парохијана.

На крају концерта сви учесници програма заједно са парохијанима отпевали су божићну песму – кољаду „Во Вифлеємi нинi новина“ („У Вефлејему данас је новост“).
Концерт је припремила уметнички руководилац и наставница украјинског језика Надија Воротњак. Пратњом на хармоници увеличао је концерт Михајло Летвенчук.
Отац Платон Салак, ЧСВВ пожелео је учесницима доброг здравља и свега доброг у породици, школи и заједници.

Наш украјински народ са великим поштовањем приступа божићним празницима, традицији прослављања, која се преноси са генерације на генерацију. Сваке године изнова доживљавамо сјајан догађај у историји људског народа – рођење Сина Божијег. У част томе Друштво за неговање украјинске културе „Коломејка“ из Сремске Митровице већ традиционално посвећује један део програма свог годишњег концерта предивним украјинским обичајима прослављања Божића.
И овогодишњи годишњи концерт друштва „Коломејка“, који је одржан 12. јануара 2013. године у Градском позоришту „Добрица Милутиновић“, отпочет је презентовањем дивних традиција обележавања Бадње вечери у украјинској породици. На сцени позоришта приказани су обичаји и традиције прослављања једног од најважнијих породичних празника, када се за столом на вечери окупља породица.
На сцени на вечери за столом окупила се украјинска породица, иза кулиса чула се божићна песма – кољада „Свята нiч, тиха нiч“ („Света ноћ, тиха ноћ“). На овај дан домаћици припада важан задатак – да припреми дванаест посних јела, која симболизују дванаест Апостола Исуса Христа. Практично, сваки обичај Бедње вечери има своје симболичко значење и појашњење. Домаћин са пуно поштовања уноси у кућу сноп жита – дидух и поставља га у угао. У кућу се уноси и слама, приликом чега деца квоцају. Бадња вечера отпочиње молитвом уз свећу. Помоливши се, чланови породице приступају свечаној трпези. Главно јело ове вечери јесте кољиво – које је и основна обредна храна.
У време вечере отац са кољивом излази на двориште и виче: „Мразе, мразе, дођи код нас кољиво јести. Ако нећеш, онда не долази. Не смрзавај нам ни јагњад, ни прасиће, ни телад“. На тај начин се ласкало силама природе, како би будући усеви били добри. Од давнина се верује да на Бадње вече природа постаје продуховљена и да чак животиње могу међусобно разговарати.
Улоге домаћина и домаћице маестрално су одиграли ове вечери Фетко и Славка Кањуга, а децу – дечија група ансамбла „Коломејка“. Током вечере посетили су их и певачи божићних песама – кољаднеке, дечија група са звездом отпевала је божићну песму – кољаду „Прилетiли анегята“ („Долетели су анђелчићи“), а за њима ушла је и група певача изворних песама са божићним песмама – кољадама „Бог предвiчний“ („Бог свевишњи“) и „В Вефлиємi новина“ („У Вефлејему новост“). Сценарио поставке Бадње вечери осмислио је и припремио Петар Љаховић.
Након првог дела концерта, посвећеног божићним обичајима, водитељка Александра Љаховић поздравила је присутне госте: Амбасадора Канаде у Републици Србији Романа Вашчука, трећег секретара Амбасаде Украјине у Србији Богдана Коста, представнике градске владе Зорана Мишчевића и Илију Милиновића, председника Националног савета украјинске националне мањине Јозу Сапуна, пароха грко-католичке цркве Вазнесења Господњег о. Владислава Варгу, председника Одбора за културу Славка Микитишина, представнике културних друштава и све присутне.
Присутнима се обратио Амбасадор Канаде у Републици Србији Роман Вашчук. Програм концерта отпочет је „Привiтнем танцем“ („Поздравном игром“), током које су гледаоце поздравили по украјинском обичају са хлебом и сољу.
У наставку програма сви учесници „Коломејке“, вокалне групе и фолклорни ансамбли показали су своја културна умећа постигнута током целокупне прошле године. Игре су се смењивале песмама, одзвањали су гласови солиста, гледаоци су били фасцинирани ватреним украјинским мелодијама и очарани разноврсним украјинским ношњама. Гледаоци ове вечери нису штедели аплаузе, већ су њима срдачно награђивали све учеснике програма.
На самом крају програма председник друштва „Коломејка“ Никола Љаховић уручио је захвалнице члановима друштва, који су уложили много труда и времена у изради народних ношњи за учеснике друштва. Награђене су Славка Кањуга, Анкица Лукач и Соња Милошевић.

            Концерт је завршен ватреном украјинском игром „Гопак“ („Хопак“), док је разговор гостију и аматера „Коломејке“ настављен у Хрватском дому, где је приређен коктел поводом успешног рада „Коломејке“ током 2012. године.