24. мај – Дан словенске писмености и културе.

Сваке године 24. маја у свим словенским земљама свечано се прослављају словенски светитељи Ћирило и Методије – творци словенске писмености.
Овај празник обележава се сваке године 24. маја, истог дана када се славе и света „словенска апостолска“ браћа Ћирило и Методије, који су поставили основу словенске писмености. Рад ових великих просветитеља постао је заједничка тековина свих Словена.
Такође, 24. маја црква слави спомен на свете „словенске апостоле“ - браћу Ћирила и Методија. Браћа су били хришћански мисионари, словенско писмо су саставили у грчком манастиру, а на једном од својих мисионарских путева посетили су град Херсонес на полуострву Крим (у Украјини).



Како би се очувало знање, словенска писменост створена је у IX веку, око 862. године.
Нова азбука добила је назив „ћирилица“ у част светог Ћирила, коме је у мисионарском раду образовања словенских народа помагао старији брат Методије. Ћирило је створио словенску азбуку на основу грчког алфабета, суштински га изменивши, прилагодивши га словенском гласовном систему. Створене су две азбуке – глагољица и ћирилица.
Истовремено са стварањем словенске азбуке Ћирило је отпочео и превођење Јеванђеља, Псалтира, богослужбених књига са грчког језика на словенски књижевни језик.
Словенски језик после грчког и латинског постао је трећи језик у средњевековној Европи, на коме се ширила Реч Божија. Двадесетогодишња просветитељска делатност Ћирила и Методија имала је опште-словенско значење.
Од 1953. године 24. мај почео се славити као Дан словенске писмености и културе најпре у Бугарској, а потом и у другим земљама: Русији, Украјини, Белорусији, Србији. Њему се посвећују научни форуми, организују разноврсне културне манифестације.

Манифестацију је свечано отворио амбасадор Бугарске Ангел Димитров

Други „Дани словенске писмености“ свечано су отворени прошлог петка, 18. маја у Великој сали Културног центра у Руми.
Отварању су присуствовали амбасадор Украјине Виктор Недопас, амбасадор Русије Александар Васиљевич Конузин, амбасадор Бугарске Ангел Димитров, Андреј Метелица – први саветник амбасаде Белорусије, Дарко Сабљак – први секретар Амбасаде Хрватске, Михаил Генадијевич Денисов – директор Руског дома и доцент др Ђорђе Ђурић – генерални секретар Матице српске.
На почетку отварања госте је поздравио Горан Вуковић – председник Општине Рума. Он је нагласио да је Рума место у којем је рођен познати Атанасије Стојковић, аутор првог српског романа.




На свечаном отварању говорио је и др Ђорђе Ђурић, који је хтео упознати присутне са чињеницом да Матица српска остаје отворена за чување традиција везаних за словенске народе.
Организатор манифестације „Дани словенске писмености“ јесте Градска библиотека „Атанасије Стојковић“ у сарадњи са Културним центром, Завичајним музејом и Туристичком организацијом. Манифестација је одржана под покровитељством Општине Рума.
24. маја у Културном центру у Руми у манифестацији је учествовало и Друштво за неговање украјинске културе „Коломејка“ из Сремске Митровице. Квартет у саставу: Емил Љаховић, Наталија Воротњак, Стефан Семјанив и Соња Милошевић наступио је са песмом „Лебеді матиринства“ („Лабудови мајчинства“), мешовита вокална група отпевала је песме: „Гей, соколи“ („Хеј, соколи“) и „Ой, чий то кінь стоїть“ (Ој, чиј то коњ стоји“), док је омладински фолклорни ансамбл извео игре: „Гопак“ („Гопак“), „Чабанські гри“ („Чобанске игре“) и „Коломийка“ („Коломејку“).

2012. године у Украјини међународне летње школе одржавају се на бази следећих високих образовних институција:
1. Кијевски национални универзитет „Тарас Шевченко“ (Међународна школа украјинистике Националне Академије Наука);
2. Национални педагошки универзитет „М. П. Драгоманов“.

 

Међународна школа украјинистике НАНУ

            Међународна школа украјинистике (МШУ) од времена проглашења независности Украјине усмерила је своју делатност на ширење украјинског језика ван граница Украјине међу припадницима дијаспоре и представницима страних држава, који су заинтересовани да науче службени језик Украјине.
Од самог почетка, па све до данас МШУ НАНУ је сакупила мноштво искустава у упознавању припадника других народа са Украјином и изучавању украјинског језика, проширивању знања из украјинске историје, књижевности, културе у стилу одржавања Летњих курсева широком кругу полазника.
Школу годишње похађа око 35 полазника из разних крајева Европе, Азије, Америке.

Тематика
Летња школа, популарна је међу учесницима семинара, који имају жељу усавршити владање украјинским језиком, почињајући од самог почетка и завршавајући са перфектним знањем. Филолошке, историјско-научне, књижевне и друге студије органски повезује упознавање са престоницом Украјине, најинтересантнији историјско-културни споменици, живот Украјинаца. Сажети интензивни курсеви имају за циљ подићи на виши ниво владање украјинским језиком и познавање широког спектра студија о Украјини.
Теоријска и практична предавања држе водећи предавачи НАН Украјине и КНУ „Тарас Шевченко“, као и других образовних институција Кијева.
Школа има за циљ стварање нове генерације учених – украјиниста и слависта, извођење научних истраживања, развој међународне сарадње у области украјинознанства. Програм рада школе подељен је на постдипломце, младе научнике, студенте и све заинтересоване, чије интересовање је везано за украјинистику и славистику.

Историја организације
Организација одржавања Летњих секција МШУ има своју историју: поседовање искуства организацијских форми изучавања, израде системског приступа ка постепеним нивоима усвајања језика, избор тематике, узимање у обзир потребе слушалаца, обезбеђивање адекватних материјала за изучаване предмете, организација културних програма, пружање адекватне наставе уз водеће предаваче, који имају искуства у предавању украјинског као страног језика.
У основне облике изучавања и научног рада од времена оснивања Школе спадају: интензивни вишенедељни програми, који су посвећени изучавању историје, филологије, уметности, етнологије, филозофије, теологије, политичких наука, економије, социологије и других украјинознанствених дисциплина, које се предају украјинознанцима у односу на потребе полазника.
Учесници програма МШУ имају могућност рада на научним пројектима у најбољим библиотекама и архивама Кијева.
У основне форме изучавања МШУ спадају кратки интензивни курсеви, базирани на побољшање нивоа владања украјинским језиком и упознавање са широким спектром украјинознанствених студија, које се одржавају на Кијевском националном универзитету „Тарас Шевченко“. Теоријска и практична предавања држе водећи предавачи НАН Украјине и КНУ „Тарас Шевченко“.
Кратки курсеви, осим академских програма, украјинског језика, упознају слушаоце са историјско-културним и научним установама Кијева, обухватају обиласке историјских споменика, архитектонских грађевина, музеја, екскурзије у места Украјине, као што су Кањив, Черњигив, Умањ, Перејаслав – Хмељницки и других историјских и културних споменика Украјине.

            Термин одржавања овогодишње школе је од 16. јула до 3. августа.

            Цена програма је 300 евра (у случају залагања страних украјинских организација могуће је умањење до 30%).
Током похађања школе учесницима програма обезбеђени су смештај и храна.
Контакт

Булевар Т. Шевченка број 14/97
01033 Кијев
Украјина
Тел/факс: +38 (044) 239-34-31
E-mail:  HYPERLINK "mailto:msu2006@ukr.net" msu2006@ukr.net

 

Летња школа украјинског језика на НПУ „М. П. Драгоманов“

            Летња школа украјинског језика има за циљ популаризацију изучавања украјинског језика као дела светске језичке културе.
У циљу продубљивања културне размене између Украјине и других држава Летња школа организује широк спектар културних дешавања, који откривају најважније аспекте савремене украјинске културе; реализујући организацију образовног и културно-просветног туризма.
Летња школа украјинског језика активно користи најновије образовне технологије, одржава везе са украјинским ученим – лингвистима, професорима, академцима АПН.

Циљеви:

• повећање квалификације наставника и предавача украјинског као страног језика,
• изучавање украјинског као страног језика.

Место одржавања – Украјински Филолошки Институт Националног педагошког универзитета „М. П. Драгоманов“.
Дужина трајања – 2 недеље.
Термини одржавања: јун – јул.
У 2012. години – 16-29. јула 2012. године.
Састав учесника – странци, нарочито представници украјинске дијаспоре.

По завршетку Летње школе на основу резултата теста обликовања форми полазници добијају Сертификат о завршетку Летње школе украјинског језика.
У оквиру Летње школе украјинског језика спада изучавање следећих дисциплина:

• савремени украјински књижевни језик,
• историја културе Украјине,
• методика наставе украјинског као страног језика (за предаваче украјинског као страног језика).

Такође, организују се и екскурзије – обиласци историјских и културних споменика Кијева и Украјине, посете музејима, позориштима, изложбама, свему што има везе са језичким коренима.

Похађање програма – је бесплатно.
Трошкови превоза, надокнада за осигурање, смештај, храну, улазнице за музеје, позоришта – иду на рачун полазника курсева.

Контакт:
Софија Соколова
координатор Летње школе украјинског језика,,заменик директора за   међународна питања
Украјински Филолошки Институт
Национални педагошки универзитет „М. П. Драгоманов“
ул. Тургењевска број 8/14
01601 Кијев-601
Украјина
тел. посао: +38 044 482 31 12
моб. тел: +38 066 298 92 96
e-mail: SOFIA_SOKOLOVA@ukr.net
web: http:// www.iuf.npu.edu.ua/movna_shkola.html

У суботу 2. јуна 2012. године у просторијама Дома културе у Црвенки, одржана је Регионална - зонска смотра музичког и фолклорног стваралаштва. Организатори и домаћини  смотре били су: Савез аматера Војводине, Културно – просветна заједница општине Кула, Дом културе Црвенка и ОШ «Вук Караџић» Црвенка. Покровитељ смотре била је Општина Кула. Организатори и домаћини смотре пожелели су свим учесницима и гостима Смотре пријатан боравак у Црвенки, а учесницима добар наступ и пуно успеха.
На Регионалној - зонској смотри учествовало је 14 колектива и то: КУД „Иван Сењук“ из Куле, СКЦ „В. С. Караџић“ из Бачке Тополе, Дом културе Сивац из Сивца, КУД „Буњевачки културни центар“ из Таванкута, Културни центар „Ади Ендре“ из Старе Моравице, КУД „Дурмитор“ из Куле, КУД „Јожеф Атила“ из Гунароша, МПКД „Сентелеки“ из Сивца, КУД „Тарас Шевченко“ из Ђурђева, КУД „Пачир“ из Пачира, МКЦ „Кодаи Золтан“ из Бачке Тополе, МКЦ „Непкер“ из Куле, РКУД „Габријел Костељник“ из Куле и КУД „Бачко добро поље“ из Бачког доброг поља. Наше КУД „Иван Сењук“ из Куле представило се са блок програмом на украјинском језику. Омладинска фолклорна група одиграла је кореографију „Гуцульські забави“ (Хуцулске забаве-игре), Јарослав Кулеба одсвирао је на бас-собилци – бас-фрули „в язанку Закарпатьських мелодій“ (Сплет Закарпатских мелодија), Вокално-инструментални квартет „Струне срца“ извео је песму „Ой сад-виноград“ (Ој сад-виноград), Изворна мешовита певачка група отпевала је песму „Понад став глибокий“ (Над језером дубоким). Вокално-кореографску композицију „Весна в Карпатах“ (Пролеће на Карпатима) извели су омладинска фолклорна група и изворна мешовита певачка група КУД-а. Уметнички руководилац Изворне мешовите певачке групе и Вокално-инструменталног квартета „Струне срца“ је Надија Воротњак, уметнички руководилац омладинске фолклорне групе је Јозо Сапун, док је руководилац (шеф) оркестра Јарослав Кулеба.

Након завршетка смотре, одржано је заседање чланова жирија и руководилаца колектива који су наступили на регионалној-зонској  смотри, како би им изнели свој извештај, мишљења и запажања о наступу, а самим тим и оцене и позитивне и негативне критике. Жири регионалне-зонске смотре музичког и фолклорног стваралаштва чинили су: Дајана Костић – кореограф, Милован Огњановић – кореограф и Сорин Бољанац – музичар. Пошто је регионална-зонска смотра још увек у току коначни резултати (који се колектив пласирао на Покрајинску смотру) сазнаће се тек по завршетку циклуса регионалне-зонске смотре.

Рођен је 14. маја 1627. године у Чихирину у породици козака. Унук је Михајла Дорошенка, хетмана регистроване војске козака у периоду од 1625–1628. године. Са двадесет година постао је козак хетманске дивизије. Био је образован, добро је познавао латински и пољски језик, историју, имао је изражену склоност ка говорништву, прошао је дипломатску школу Богдана Хмељницког, извршавао је важна наређења хетмана. 1649. године уписан је у регистар Војске Запорожја као записничар Чихиринског пука. 1657. године Хмељницки га је именовао за пуковника Прилуцког пука. Након смрти Богдана Хмељницког подржао је Ивана Виговског, који се борио против уједињења Украјине са Русијом.
1660. године, поставши чигирински пуковник, Дорошенко је заједно са осталим старешинама од Москве тражио измене појединих неповољних за Украјину тачака Перејаславског споразума. Почетком 1666. године на Већу у Чихирину изабран је за хетмана Десничарске Украјине. Поставши хетман водио је истрајну борбу за уједињење Десничарске и Левичарске Украјине.
У борби са Пољацима за Десничарску Украјину, помоћу Маховског одреда тартарских војника, на Подиљи борио се против војске Јана Собеског. Након антимосковског устанка међу Левичарима, у време када је убијен Иван Бруховецки, следбеник Москве, 8. јуна Дорошенко је проглашен хетманом Украјине са обе стране Дњепра.
У периоду од 1675–1676. године, у време битке за Чихирин, Дорошенко се нашао на страни Турака и био је присиљен да се бори против козацке војске, потчињене Москви. Схвативши безнадежност ситуације и нестабилност своје позиције, у септембру 1676. године успоставља своју власт и покорава се московској држави. Од тада, па све до хетмана Ивана Мазепе Украјина није више имала државнике, који би тако ватрено и доследно бранили идеју државне самосталности.
Петар Дорошенко постао је хетман у критичној ситуацији, када се Украјина, након узалудних покушаја Ивана Виговског и Јурија Хмељницког да очувају остатке државног хетманског поретка и целовитост украјинске територије, нашла у вртлогу изазваном пољским и московским државним отпором према десничарским и левичарским старешинама.
Несвакидашњим подухватима Дорошенко је на кратко време успео да око себе удружи бројне козацке старешине, учврсти државне институције и пронађе оптималан начин усаглашавања своје владе и владе старешина укидањем институције црних савеза. Међутим, унија независне већине украјинског становништва „бусурмани“ ослабила је владу Дорошенка и његову популарност међу народом.

Грко-католичка црква Вазнесења Господњег у Сремској Митровици прославила је Празник. Прослава је одржана у четвртак, 24. маја. Тога дана Служба Божија почела је касније него што је уобичајекно, како би гости и свештеници из даљих места могли стићи на време.
Цркву је посетио велики број парохијана, поклоника из других парохија Србије, Босне и Хрватске. Такође, присуствовао је и  вилики број свештеника, а Архијерејску Службу Божију служио је апостолски егзарх владика кир Ђура Џуџар, док су му у томе помагали о. декан Михајло Режак из Шида, о. декан Владислав Варга из Београда, о. декан славонски Никола Ступјак, монсињор викар Едуард Шпановић из Сремске Митровице, о. Јарослав Вовк из новог Врбаса, о. Виталиј Лотоцки из Куле, о. Петар Дудка из Инђије, о. Јулијан Рац из старог Врбаса, о. Мирослав Кернишин из Бања Луке, о. Дарко Рац из Бачинаца, о. Владимир Еделински из Беркасова, о. капелан Марио из Сремске Митровице.
Домаћи парох о. Зеновиј Вовк поздравио је владику, све присутне свештенике, часнке сестре, старије часне сестре, црковни одбор, представнике градске управе, новинаре и вернике из других парохија. Свима се захвалио на помоћ у припреми и реализацији овог великог празника.

Проповед је говорио владика кир Ђура Џуџар, који се верницима обратио на три језика. Поред позрава и честитке поводом празника, позвао је вернике да и даље негују и преносе науку Крста и цркве, како би се успели у Царство Божије, где нас очекује награда, чије ни зрно не можемо наслутити у нашем разуму. Владика нам је скренуо пажњу и да није довољно само разумети и занимати се са неким активностима , већ је потребно потрудити се радити све боље и напредовати у својим обавезама.
На крају Архијерејске Службе Божије сви су изашли у двориште храма, где се читало јеванђеље на све четири стране. Владика је благосиљао светом водом храм и вернике, а пред улазом певало се многаја лета. Верници су затим птиступили Мировању.

26. маја ове године Грко-католичка црква у Београду прославила је славу – свети Ћирило и Методије. Свету литургију служили су апостолски егзарх Грко-католичке цркве у Србији и Црној Гори владика кир Ђура Џуџар, апостолски нунције у Србији Орландо Антонини и београдски надбискуп монсињор Станислав Хочевар са свештеницима. Служби је присуствовало монаштво, уважени гости и бројни верници.
Међу почасним гостима били су представници Српске Православне цркве, Протестантске цркве, председник Националног савета украјинске националне мањине у Србији Јозо Сапун, председник Националног савета русинске националне мањине Славко Рац, представници Министарства вера, представници Општине Кула, представници Амбасаде Украјине и Амбасаде Канаде у Републици Србији.
У проповеду, коју је говорио владика кир Ђура Џуџар наглашена је важна улога светих Ћирила и Методија, који представљају пример хришћанског живота и служења цркви.
Након литургије одржан је културно-уметнички програм у коме су учествовали аматери из Београда, Новог Сада, Инђије и Руског Крстура.
24. маја наша црква прославља свету словенску апостолску браћу Ћирила и Методија, осниваче словенске азбуке.

Национално акционарско друштво «Нафтогас Украјине» активно сарађује са европским институцијама ради добијања финансирања за реализацију пројекта модернизације украјинског система за транзит гаса у оквиру имплементације Заједничке изјаве Заједничке Међународне конференције ЕУ – Украјина о модернизацији украјинског система за транзит гаса.
Разрада пројекта “Прелиминарно истраживање модернизације система за транзит и подземно ускладиштење гаса у Украјини“, који се у складу са међународним стандардима спроводи компанијом „Мотт Мацдоналд Лтд»“, налази се у завршној фази. На основу резултата ове студије биће изабран механизам финансирања пројекта модернизације и реконструкције гасног система Украјине од стране међународних финансијских институција, укључујући Европску банку за обнову и развој (ЕБРД), Европску инвестициону банку (ЕИБ) и Светску банку (WБ).
Поменути пројекат предвиђа стратешку студију улоге Украјине као земље-транзитера гаса, студију изводљивости модернизације транзитних гасних коридора „Западни“ и „Јужни“ као и подземних складишта гаса.
Узимајући у обзир договори са европском страном о могућности добијања кредита од МФО за финансирање „брзих пројеката“ у оквиру модернизације украјинског гасног система, «Нафтогас Украјине» је предложио пројекат „Модернизација и реконструкција магистралног гасовода Уренгој-Помари-Ужгород“.
Украјинско предузеће планира извршити овај пројекат у свом трошку и уз финансирање од стране МФО.
2012. године Украјина планира потписати кредитне споразуме за реализацију пројекта „Реконструкција линијских објеката гасовода Уренгој-Помари-Ужгород“ (И фаза) са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Европском инвестиционом банком (ЕИБ).
Национално акционарско друштво «Нафтогас Украјине» је спремно за сарадњу са партнерима ради обезбеђивања поузданог и ефикасног рада, учешћа у модернизацији и реконструкцији гасног транспортног система Украјине, реконструкцији компресорске станице, реновирању постојећих и изградњи нових магистралних гасовода. 
Министарство за енергетику и угаљ Украјине заједно са Националним акционарским друштвом «Нафтогас Украјине» одржава састанке и преговори са европским компанијама и Међународним финансијским институцијама ради разматрања могућности за финансирање као и основних услова за учешће у модернизацији и реконструкцији украјинског гасног система.