Пријатељи листа
unr
Украјински национални савет (оснивач листа)
 
grb Republike Srbije
ВладаРепублике Србије
 
grb Vojvodine
Извршно Веће АП Војводине
 
grb Ukrajine
амбасада Украјине у Србији
 
prosvita
Друштво за украјински језик, књижевност и културу "ПРОСВИТА"
 
uvkr
Украјински светски координациони савет
 
uwc

Светски конгрес Украјинаца

 
eku
Европски конгрес Украјинаца
 
kanal 5
5 Kанал
 
duda
Држава Украјина -Дијаспора
 
TANJUG
Nacionalna novinska agencija Srbije
 

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Година: 7
Број: 76
31. октобар 2011. године
ДОГАЂАЈИ
ДАН УКРАЈИНСКИХ ХЕРОЈА
Украјинска заједница у Србији обележила је Дан украјинских хероја

15. октобра ове године у Врбасу у просторијама КПД „Карпати“ достојанствено је обележен празник украјинске националне мањине – Дан украјинских хероја.
Присутнима се те вечери обратио председник Културно просветног друштва „Карпати“ Славко Микитишин, који је у свом обраћању поздравио председника Националног савета украјинске националне мањине Јозу Сапуна, као и све присутне, и назначио да је ове године Друштво „Карпати“ добило ту част да организује овако велики празник украјинске националне заједнице. Празник „Дан украјинских хероја“ посвећен је историчару, научнику, политичару и публицисти Михајлу Грушевском.

За време свечаног програма

Са рефератом је наступио журналиста Васиљ Дацешен, истичући да је Михајло Грушевски – просветитељ светског ранга, чија стваралачка баштина обухвата две хиљаде дела из историје, историографије, социологије, књижевности, етнографије, археологије. Аутор је „Историје Украјине-Руси“ издате у више томова, највећег историографског дела о украјинском народу, које је уврштено у ризницу светске историографије. Михајло Грушевски био је први председник Украјине, под његовим вођством потписан је IV Универзал, којим је  проглашена државна независност Украјине. Водећи Централно веће, био је дубоко уверен, да ће се нови украјински државни систем базирати на принципима демократије и закона. Својим радом М. Грушевски постављао је чврсте темеље украјинском државном систему. Сећање на њега је вечно, његова научна дела – неисцрпан су извор мудрости за сва времена.
У културно-уметничком делу програма наступили су Бојан Велекинац и Дијана Мученски уз пратњу оркестра КПД „Карпати“ и квартет „Струне срца“ (КУД „Иван Сењук“) из Куле.
На крају вечери пажњу присутних је заокупирала пројекција документарног филма о животу и раду Михајла Грушевског.
Празник „Дан украјинских хероја“ Национални савет украјинске националне мањине изабрао је у складу са постојећим законом о заштити права националних мањина, по којем свака национална мањина у Србији има право изабрати празник своје националне заједнице. Празник украјинске заједнице у Србији „Дан украјинских хероја“ ове године посвећен је 145. годишњици рођења истакнутог украјинског историчара, научника, политичара и публицисте Михајла Грушевског.

            Овај одабран дан, јесте дан у част сећања на оне чија су имена уписана златним словима у историју украјинског народа. Живот и рад Михајла Грушевског – сјајан су пример посвећености свом народу.
Аутор: О. Стећук
Превод са украјинског језика:
Наташа Пјекни

„ДАН ХЕРОЈА“ У НОВОМ САДУ

У организацији Украјинског културног центра „Кобзар“ у Новом Саду 15. октобра 2011. године у просторијама Националног савета украјинске националне мањине организовано и изведено је вече посвећено „Дану хероја“, једном од годишњих културних манифестација Украјинаца у Србији.
Овогодишњи програм вечери био је посвећен украјинској устаничкој војсци и онима, који су погинули за независну и слободну Украјину и дали свој живот зарад своје државе и будуће нараштаје. Присутне госте и чланове Центра поздравио је председник Михајло Романкив. О украјинској устаничкој војсци и историјским догађајима говорио је Мирослав Калењук и својим рефератом дао је увод пројекцији документарног филма „Изгубљене зоре“.

Аутор: Мирослав Калењук
Превод са украјинског језика:
Наташа Пјекни

Ново издање Новинско издавачке установе
„Ридне слово“

„Весели водич кроз украјински језик“

Уз помоћ и подршку Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије публиковано је ново издање Новинско издавачке установе „Ридне слово“ под називом „Весели водич кроз украјински језик“, које је намењено деци и служи за лакше споразумевање деце која познају или желе да науче украјински језик.
Данашње време је време интернета и мобилних телефона, тако да је комуникација међу децом неминовна. Да би смо олакшали деци међусобно разумевање осмислили смо књигу под називом „Весели водич кроз украјински језик“, која је штампана двојезично – упоредо на украјинском и српском језику. Идеја је да се деци на модеран и занимљив начин приближи украјински језик, да им се сликовито прикаже његова функција, односно где и како га могу применити, док су илустрације осмишљене да привуку и заинтересују децу. Ово издање јасно осликава битне елементе украјинског језика који су потребни за комуникацију у дечијем узрасту.
Концепцију издања чини шест поглавља: Предговор, Упознавање, Сналажење, Рођендан, Писмо/Порука и Поговор.
Предговор - прво поглавље је Предговор, у коме се читаоци полако уводе у садржај издања.
Упознавање - друго поглавље даје деци конкретна објашњења како себе представити на најбољи, једноставан и јасан начин на украјинском језику. Деци ће упознавање, сусретање са другарима бити олакшано датим примерима најчешћих реченица, питања и одговора. Овим поглављем обухваћен је најчешћи разговор деце међусобом приликом првог сусрета, односно упознавања.
Сналажење - најчешћа питања и одговори вазани за различите дечије ситуације, који су дати у овом поглављу, олакшаће деци свакодневну комуникацију и усмерити их на прави пут.
Рођендан - знамо да је рођендан - дан који је од изузетне важности за свако дете. Шта деца очекују: пуно поклона, велику торту, али се ипак на крају највише обрадују посети великог броја другара. То смо знали и до сада, али оно што нисмо и што сазнајемо кроз ово поглавље јесте како на украјинском језику позвати другаре на прославу, како честитати рођендан другару или другарици, шта им пожелети, а исто тако и како се лепо забавити.
Писмо/Порука – упознали смо нове другаре, па би било лепо да се дружење и даље настави у виду међусобне комуникације, што обухвата писање писама, како у писаној форми тако и у електронској, и наравно употребу мобилних телефона и слање СМС порука, које су неизоставне међу данашњом  децом. Из тих разлога издање поседује пријатељска писма и поруке, које су кључ очувања и одржавања контаката деце међусобом. Уз дате примере писама и порука на украјинском језику олакшава се деци састављање сложенијих писаних структура. Циљ овог дела издања је да деци предочимо да им за писање писама, односно дужих текстова, не треба перфектно познавање украјинског језика, већ само добра воља и упорност.
Поговор - дошли смо и до последњег поглавља књиге у коме стручно лице, које поседује дугачак стаж у раду са децом и познаје њихове жеље, способности, а самим тим и могућности, даје своје стручно мишљење о делу.

            Издање „Весели водич кроз украјински језик“ намењен је деци украјинске националне мањине са простора Републике Србије, мада због двојезичне штампе, могу се њиме послужити и сва друга деца која су заинересована за учење украјинског језика.  Издање се односи на децу узраста од 7 до 14 година, међутим може бити од помоћи и старијој деци ради лакшег комуницирања на украјинском језику. Као што је на самом почетку поменуто, деца су у сталном контакту са новим технологијама, тако да овај приручник има за циљ усмеравање деце ка употреби технологије на најбољи начин – на усавршавање украјинског језика. Тиме ће они сами допринети очувању националног идентитета и схватити да је пословица која каже „колико језика говориш - толико и вредиш“ и више него тачна!

Надамо се да ће „Весели водич кроз украјински језик“ наћи прави пут до наших малих читаоца и да ће им помоћи у савлађивању украјинског језика.
Наташа Пјекни

33. ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРНИХ ТРАДИЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Под покровитељством Секретаријата за културу Војводине и Општине Врбас и у организацији Завода за културу Војводине, Савеза аматера Војводине, Културног центра Врбаса и Центра за физичку културу Драго Јововић Врбас одржан је 33. Фестивал фолклорних традиција Војводине. Фестивал је трајао три дана, а одржан је 23, 24. и 25. септембра ове године у Центру за физичку културу Драго Јововић у Врбасу. На фестивалу је наступило близу 2.000 аматера у 140 тачака програма.
Од наших друштава на покрајинској смотри другог дана фестивала, у суботу 24. септембра прво је наступило КУД „Иван Сењук“ из Куле са три тачке, и то солиста Јарослав Кулеба је на инструменту бас-сопилка одсвирао Сплет украјинских мелодија, затим је на сцену ступио вокално-инструментални квартет „Струне срца“ са песмом „У пољу крај пута“, а на крају је изворна певачка група уз пратњу оркестра друштва извела украјинску народну песму „На тој страни планине“.
Трећег, последњег дана фестивала, у недељу 25. септембра солиста КУД „Калина“ из Инђије – Петар Закамарок наступио је са песмом „Ој у вишневому садочку“, док се ДНУК „Коломејка“ из Сремске Митровице представио певачком групом, која је извела изворну украјинску народну песму.
Аматери свих наших друштава представила су украјинску песму на веома професионалан и ефектан начин и оставила дивне утиске на све гледаоце.
Најуспешнији учесници 33. Фестивала фолклорних традиција Војводине био је вокално-инструментални квартет „Струне срца“ - КУД „Иван Сењук“ из Куле, које се пласирало на 39. Сабор народног стваралаштва Србије „Топола 2011“.
Селектори покрајинске смотре били су: Гордана Рогановић – етномузиколог и Слободанка Рац – кореограф.

Паралелно са Фестивалом фолклорних традиција одржан је и Сајам старих заната и домаће радиности и Изложба и дегустација традиционалних јела.
Наташа Пјекни

39. Сабор народног стваралаштва Србије „Топола 2011“

39. Сабор народног стваралаштва Србије „Топола 2011“ одржан је од 7. до 9. октобра 2011. године у Тополи.
У суботу 08. октобра свечаним дефилеом учесника, поласком са Опленца и дефилеом кроз улице Тополе, отпочео је 39. Сабор народног стваралаштва Србије „Топола 2011“. Сабор је, поздрављајући присутне, отворио председник опшине Топола, Драган Јовановић на позорници на отвореном у Карађорђевом граду. Сабор је у Карађорђевом граду окупио више од 500 учесника најбољих фолклорних,  певачких група и инстументалиста, одабраних на смотрама народног стваралаштва одржаних током године у Србији и приказује оно најбоље што наша земља од свог културног наслеђа може да пружи. Међу најбољима нашао се и вокално-инструментални квартет „Струне срца“, који је са песмом „У пољу крај пута“ на најлепши начин представио КУД „Иван Сењук“, а самим тим и украјинску песму, ношњу и традицију.

Вокално-инструментални квартет «Струне срца»

Пласман на 39. Сабор народног стваралаштва Србије „Топола 2011“ највеће је достигнуће и циљ сваког аматерског друштва у Србији. Из тог разлога користимо ову прилику да се захвалимо КУД „Иван Сењук“ из Куле што су по други пут на изузетан начин представили целокупну украјинску заједницу Републике Србије и да им од свег срца честитамо на оствареном успеху.

Наташа Пјекни

Наши успешни млади људи

Млади официр, потпоручник Марина Кањуга


Марина Кањуга

Бити млад и успешан – није уопште лако и све више младих људи на тешком путу до успеха и признања данас бира несвакидашње професије. Бирајући професију морамо знати, да је наш избор – нова страница живота. Таква нова страница живота десила се Марини Кањуга из Сремске Митровице похађајући Војну академију.
У месецу октобру отпочела је служба потпоручника Марине Кањуга у 11. Пешадијском батаљону 1.бригаде Копнене војске у Панчеву, где је распоређена на место командира противоклопног ракетног вода.
Све је почело пре четири године када је Марина решила уписати Војну академију. Такође, пре четири године прва генерација жена уписала се на Војну академију. Маринин избор изненадио је многе. Али је Марина чврсто решила постати официр и како сама каже није се покајала, јер студије академије пружају бескрајно много могућности. Изабрала је студије Војне академије пре свега из разлога, што је то био само њен избор и решила је доказати најпре себи, да ће једнога дана постати потпоручник.
„Професија официра је захтевна, али пружа доста могућности. Након завршетка академије све дипломце чека сигуран посао у војним јединицама где требају показати своје знање и шта су научили током 4 године проведене на академији” – рекла је Марина, са којом смо се сусрели током њених првих дана службе у војсци.
Марина Кањуга завршила је академију са завидном оценом – просеком 8,29 и присећајући се првих година студија на Војној академији рекла је, да јој учење није тешко падало. Теже јој је било то, што се мора одвојити од породице, прилагођавати новој средини и новом начину живота. Током неколико година  студија прилагодила се новим условима, добила подршку колега и стекла много пријатеља.  
Током студија на академији веома је важна физичка припрема. Кадеткиње морају испунити све задатке, као и њихове колеге – момци, али по другим нормама.
„Није лако издржати физичка оптерећења, али кадеткиње не одустају и веома су успешне. У неким задацима успешније су и од кадета – момака“ – говори Дамир Халимовић, референт за односе са јавношћу 1. бригаде Копнене војске, који помаже Марини у упознавању са њеним радним местом.
„У овом послу важнији је резултат од пола. Кадеткиње се истичу и доказују својим знањима и талентима“ – казао је капетан Дамир Халимовић. Капетан Дамир Халимовић додао је, да се Марина тренутно упознаје са својим радним местом и да је заједно са њом још једна кадеткиња Војне академије распоређена у исту бригаду.
Присећајући се дана проведених на академији Марина каже, да је градиво које се изучава на академији опширно, али веома интересантно, и да она је током студија стекла богато животно искуство.
Незабораван догађај за Марину била је Свечана промоција дипломаца Војне академије, која је одржана 10. септембра ове године на платоу испред Дома Народне скупштине у Београду, на којој је представљено 127 кадета и кадеткиња 131. и 132. Класе Војне академије. На тај дан кадетима и кадеткињама обратио се председник Републике Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и други.
Овај значајан тренутак са Марином поделила је њена породица и пријатељи.
„Тај дан био је радостан, али и помало тужан из разлога што сам се морала опростити са својим пријатељима, са којима сам провела четири незаборавне године. Сви дипломци добили су распоређења и започели су службу у различитим војним јединицама“ – наставља причу Марина, која је распоређена у 11. Пешадијском батаљону у Панчеву, на радно место командир противоклопног ракетног вода.
Марина не планира да се заустави на постигнутом, она је уверена да ће наставити студије, тако што ће наредне године уписати мастер. Делећи са нама планове за будућност рекла је, да у најскорије време планира посветити већу пажњу даљем изучавању енглеског језика, такође планира радити и на усавршавању украјинског језика. Марина је дуго времена била активан члан фолклорног ансамбла ДНУК „Коломејка“, али након уписа на академију више није имала могућности за то. Да ли ће се такве могућности јавити и у будућности показаће време.
Нама остаје само да пожелимо овој истрајној, успешној девојци много среће.

Аутор: О. Стећук
Превод са украјинског језика:
Наташа Пјекни

УКРАЈИНСКИ ПЧЕЛАРИ НА „ДАНИМА МЕДА“ У ИНЂИЈИ

Сваке године почетком јесени у Инђији се одржава богата културним дешавањима манифестација „Дани меда“ посвећена популаризацији меда. Већ традиционално, манифестација „Дани меда“, у центру Инђије, окупља пчеларе Удружења „Рој“ из Инђије и љубитеље овог цењеног здравог производа.
Ове године манифестација је обележила своју седму годину одржавања у трајању од три дана – од 23. до 25. септембра. Током ова три дана било је разних дешавања, попут презентације лековитих својства меда. У циљу популаризације меда међу најмлађим посетиоцима део културног програма био је посвећен само њима.
Међу пчеларима Удружења „Рој“ има доста Украјинаца. Ове године у манифестацији су учествовали Марица и Стефан Прецеп, Славка и Славко Матвишен.
Један од оснивача Удружења био је и наш најстарији пчелар Зеновиј Хемун, који је присуствовао отварању, како би поделио своја искуства са млађим пчеларима. Зеновиј Хемун каже, да се пчеларством бави близу 60 година. Први рој пчела добио је на поклон од свог стрица из Босне. У далеким 70-им господин Зеновиј заједно са десетак пчелара из Инђије, међу којима су већином били Украјинци, основао је Удружење „Рој“. Држао је и до 50 кошница, а предност је увек давао багремовом меду. Данас је посао пчелара пренео на свог унука Звонка.

На штанду М. Прицеп

Штанд Марице и Стефана Прецеп сваке године привлачи пажњу разноврсним декорацијама, украјинским везовима. Пчеларством се баве 22 године. У њиховом поседу налазе се 24 кошнице. Као и свих претходних година, нуде купцима разне врсте меда.
„Нудимо различите врсте меда. Имамо багремов мед – који се неће ушећерити и остаје у течном стању дуже времена. Цветни мед – такође веома цењен, али се он зна ушећерити. Липов мед – помаже код грипе. Мед од уљане репице – веома је користан“ – рекла је за своје производе Марица, презентујући разне облике и боје теглица, које обједињују слатку, мирисну арому меда. Марица има троје унучади и добро зна, шта воле најмлађи купци. Тако да се код ње може наћи медокрем и мед у разним облицима. Такође, она препоручује и нови производ – суво воће заливено багремовим медом.
Како би купили мед и друге пчелиње производе штанд породице Прецеп посетиле су Марија Печељ и Јозефина Пањкив, које кажу, да им се сви пчелињи производи веома допадају и да се на овом месту могу наћи здрави и природни производи.
Интересантну причу испричао нам је Славко Матвишен, који нуди мед и разноврсне пчелиње производе. Код Славка се могу купити и козметички препарати на бази меда, чије рецепте је добио од пчелара из Словеније. Ове године пуни се 40 година од тренутка, када се Славко почео бавити пчеларством.



Председник удружења "Рој" Д.Ћукаловић и М. Прицеп

Славко Матвишен каже, да је посао пчелара научио још од свог деде, који се из Лавовске области преселио у Прњавор у Босни. Још и данас Славко чува дедине књиге о пчелама, које су старе и преко сто година. Славко додаје, да без обзира на старост тих књига, у њима се може наћи много корисних и поучних ствари. Његова збирка броји више од стотину књига о пчеларству писаних на украјинском, руском и српском језику. Пчеле је држао и његов отац, који је занимање пчелара пренео  на њега.
Славко поседује 50 кошница, око којих му помажу сестра и мама. Сестра Славка заслужна је за декорацију њиховог штанда украјинским везовима. Славка нам је рекла, да су их родитељи још од малих ногу научили пчеларству. Напоменула је, да изузетно воли овај посао – пчеларство, а исто тако воли и да везе.
„Лековита својства меда надалеко су свима позната, а главно је то, да мед не може никоме нашкодити – већ може само помоћи“ – рекла је Славка Матвишен, појаснивши купцима, како да се лече помоћу меда.

            Председник Удружења „Рој“ Дејан Ћукаловић каже да су Украјинци из Инђије увек важили за добре пчеларе. Међу онима, који су били активни чланови Удружења пчелара, налазе се презимена: Хемун, Небесни, Харасим, Мељник, Матвишен и други. Пчеларство је одувек било распрострањено занимање међу Украјинцима – како у Украјини, тако и ван њених граница.
Аутор: О. Стећук
Превод са украјинског језика:
Наташа Пјекни

20. ОКТОБАР – ДАН ОСЛОБОЂЕЊА


Обележавање Дана ослобођења Куле

У градовима Републике Србије, међу којима је и Кула, обележен је 20. октобар – Дан ослобођења града од немачке окупације у Другом светском рату. Председник oпштине Кула, Светозар Буквић заједно са делегацијом СУБНОРА општине Кула и представницима локалне самоуправе у част 67. годишњице од ослобођења Куле положили су венце на споменик Палом борцу у Градском парку на Тргу Ослобођења у Кули. Свечани програм, који је приредио СУБНОРА општине Кула отпочео је минутом ћутања у знак сећања на све погинуле браниоце наше отаџбине, присутнима се након тога обратио председник градског одбора НОР-а Богдан Соковић, а затим је председник општине Кула, Светозар Буквић одржао поздравни говор, у којем је присутнима нагласио да морамо бити поносни на своју историју, на значај и улогу овог празника. Програм је настављен нешто ведријим тоном, у коме су учествовали Филип Пронек и Драган Ковачев, чланови КУД „Иван Сењук“ из Куле. Филип Пронек је одрецитовао две песме: „Руски војник иде ка звездама“ и „Пјесма мртвих пролетера“, док су заједно отпевали три песме „По шумама и горама“, „Козарачко коло“ и „ Млада партизанка“, и на тај начин орасположили су све присутне чланове ове свечаности.

Наташа Пјекни