У Етнографском музеју Београда отворена је изложба фотографија познатог украјинског фоторепортера УКРИНФОРМ-а, признатог новинара Украјине Владимира Репика, под називом «Независна Украјина – историја у персонама».

Поводом прославе Украјинске Амбасаде у Републици Србији посвећене 20-ој годишњици Независности Украјине, 18. јула 2011. године у холу Етнографског музеја у Београду, отворена је фотоизложба радова познатог украјинског фоторепортера УКРИНФОМ-а, признатог новинара Украјине Владимира Репика, под називом «Независна Украјина – историја у персонама».
Изложбу је отворио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.
Двадесет година Украјине на најбољи начин је представљено на лицима њених хероја, спортиста, научника, уметника, али такође и непознатих особа, које је фотографисао Владимир Репик. «Свака од ових фотографија натераће Вас да застанете и свака од њих представља позивницу српским грађанима да посете Украјину и сазнају више о тој земљи», рекао је министар Предраг Марковић.
Амбасадор Украјине у Републици Србији Виктор Недопас у поздравном говору назначио је, да излагање фотомајстора приказује документарни предмет украјинског државног стварања, сјајних карактера, духовног богатства и шароликости културе новог поколења Украјинаца.

Амбасадор Украјине у Републици Србији Виктор Недопас даље је рекао, да «свака фотографија изражава личну историју једног човека, док фотографије све заједно представљају историју независне државе». Амбасадор Украјине Виктор Недопас такође је назначио, да је највише сјајних и значајних момената историје независне државе приказао у својим делима аутор излагања Владимир Репик.
Путујућа изложба Независна Украјина – историја у персонама садржи око 60 радова признатог новинара Украјине, фоторепортера УКРИНФОРМ-а Владимира Репика. Излагање се састоји од фотопортрета украјинских политичара, радника у науци, култури и уметности, као и спортиста. Представљени су такође и етнографски радови, пејзажи и фотографије које осликавају реалан живот.
Међу изложеним радовима налазе се и портрети првог космонаута независне Украјине Леонида Кадењука, бившег премијера-министра Јурија Јеханурова, фудбалера Андреја Шевченка, ватрогасца – хероја Чернобиља – Леонида Тељатникова и још много других.
У програму отварања изложбе наступили су и аматери КУД «Иван Сењук» из Куле са ансамблом «Струне срца», који је својим дивним, мелодичним извођењем украјинских народних песама дочарао атмосферу изложбе.
Ова година јубиларна је за Украјину, јер она обележава 20-ту годишњицу Независности, тачније 24. августа 1991. године Врховна Скупштина Украјине прогласила је независност Украјинске државе, и највише сјајних и значајних момената историје независне државе приказао је у својим радовима аутор излагања Владимир Репик. Предвиђа се, да поводом јубиларне године ова изложба буде представљена у 19 главних градова Европе.

Свечано обележавање Дана независноти Украјине први пут је уприличено 16. јула 2001. године – у знак сећања на догађај од 16. јула 1990. године, када је Парламент Украјине усвојио Декларацију о државном суверенитету. Такође, истог дана те године, Парламент Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике (УССР) усвојио је још један дoкумент – одлуку „О Дану проглашења независности Украјине“. У том документу је, између осталог, записано: „...имајући у виду вољу украјинског народа и његову вековну борбу за независност, те потврђујући историјски значај усвајања Декларације о државном суверенитету Украјине од 16. јула 1990, ...“ А одлука је гласила: „16. јул сматра се Даном проглашења назависности Украјине и сваке године обележава се као државни општенародни празник Украјине.“
Међутим, Украјина је била званично проглашена за независну, демократску државу 24. августа 1991. године. Тог дана Парламент Украјине је усвојио историјски документ, који је од изузетног значаја за украјински народ – акт о проглашењу независности Украјине. У овом документу се каже: „Изашавши из смртне опасности, која се над Украјином надвила у време државног преврата у СССР-у 19. августа 1991. године, продужавајући хиљадугодишњу традицију државности Украјине, на основу права на самоопредељење, садржаног у Статуту ОУН и другим међународно-правним документима, реализујући Декларацију о државном суверенитету Украјине, Парламент свечано проглашава независност Украјине и стварање самосталне украјинске државе – Украјине. Територија Украјине је недељива и неповредива. Од данас на територији Украјине важе искључиво Устав и закони Украјине.“
Овај акт је потврдио народ на свеукрајинском референдуму 20. фебруара 1992. године. Парламент Украјине је усвојио одлуку „О Дану независности Украјине“ у којој је речено да се за Дан независности сматра 24. август.
Ове године украјински народ обележава 20-ту годишњицу назависности.

У августу месецу пуни се 155 година од рођења И. Франка – истакнутог песника, писца прозе, драматурга, критичара, радник јавности, импозантног сина украјинског народа.
Свестрано надарен, енциклопедијски образован и изванредно вредан, Иван Франко открио је себе у мноштву дела украјинске културе. Био је песник, писац прозе, драматург, критичар и историчар књижевности, преводилац и издавач. Теме за своја дела Франко је црпио из живота и борбе родног народа, као и из порекла људске културе – са истока, из античког доба и ренесансе. Представљао је «златни мост» између украјинске и светске књижевности.

            Иван Јакович Франко рођен је 27. августа 1856. године у селу Нагујевичи, Дрохобички округ (сада  село Ивана Франка, Дрохобички регион, Лавовска област), у фамилији ковача.
Отац Јакив важио је за истакнутог ковача у свом округу, док је неуморна у раду била мајка Марија. У таквој породици најпре се учило радити, као и поштовање према људима. И обично се хтело постићи да дете научи радити за радост родитеља и добробит људи.
Из очеве ковачнице понео је прва знања о животу галицијског сељаштва, о раду са људима, а од мајке је попримио љубав према народној песми. 1875. године завршио је Дрохобичку гимназију и уписао се на филозофски факултет на Лавовском универзитету. Његова дела су се почела штампати 1874. године у студентском часопису «Друг» (Пријатељ). 1877. године Франко и други чланови редакције «Друг» (Пријатељ) били су ухапшени, након чега су се хапшења поновила 1880. и 1889. године. Иван Јакович наставља да се бави издавачком делатношћу: у сарадњи са Михајлом Павлеком издаје магазин «Громадський друг» (Народни пријатељ), након његовог затварања – годишњаке «Дзвiн» (Звоно) и «Молот» (Маљ), а временом – револуционарно-демократски часопис «Життя i слово» (Живот и реч). 1893. године у Бечу одбранио је докторску дисертацију и стекао титулу доктора филозофских наука.
1887. године изашла је прва збирка његове поезије «З вершин i низин» (Са врха и дна) – најзначајнија појава у украјинској поезији после «Кобзаря» (Кобзара) Тараса Шевченка. Временом су из штампе изашле збирке «Зiв'яле листя» (Усахнуло лишће) (1896), «Мiй Iзмарагд» (Мој смарагд) (1898), «Iз днiв журби» (Са данима туге) (1900), филозофска поема «Мойсей» (Мојсије) (1905). 80-их година свет се сусрео са најлепшим причама Ивана Франка «Борислав смiється» (Борислав се смеје) (1882) и «Захар Беркут» (Захар Беркут) (1883). Велику популарност стекла је представа «Украдене щастя» (Украдена срећа) (1893). Само део наслеђа великог украјинског писца публикован је у 50 томова.
28. маја 1916. године умро је Иван Јакович. Сахрањен је у Лавову, на Личакивском гробљу. Наш народ достојанствено поштује успомену на Ивана Франка. Његовим именом названа је једна од области централне Украјине, Лавовски државни универзитет, мноштво улица. У родном селу великог Каменорезца и у Лавову отворен је литерарно-меморијални музеј Ивана Франка.

6. jula 2011. godine zvanično je otvoren tender za izradu studije izvodljivosti Nacionalnog projekta «LNG-terminal» čime je otvorena aktivna etapa realizacije ovog projekta usmerenog na diversifikaciju izvora i puteva isporuka prirodnog gasa u Ukrajini.
Projekat predviđa izgradnju morskog LNG-terminala za prijem tečnog gasa što će zajedno sa infrastrukturom koštati oko 1,5 milijardi dolara. Nakon realizacije ovog projekta Ukrajina će dobiti mogućnost da diversifikuje puteve isporuke gasa i dodatno dobije 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. U okviru izrade studije izvodljivosti za izgradnju LNG-terminala biće određeno mesto za izgradnju terminala na obali Crnog mora koje će najviše odgovarati ekonomskom modelu i interesima države.
Za sada je određeno 5 mogućih lokacija za terminal: dve blizu luke «Južni» (Odesejska oblast), jedna – pored grada Očakiv (Mikolajivska oblast) i jedna blizu Odese.
Do kraja ove godine biće izabran  investitor za ukrajinski projekat izgradnje terminala na Crnomorskoj obali. Već do sada su se prijavile 34 kompanije za učešće u tenderu.
Projekat «LNG-terminal» jedan je od načina da se smanji ukrajinska zavisnost od uvoza prirodnog gasa preko tradicionalnih gasovoda. Njegova realizacija kao i kompleksni energetski sistem omogućiće Ukrajini da već do 2015. godine smanji uvoz gasa preko gasovoda sa današnjih 37,6 milijardi kubnih metara na 27,4 milijardi. A do 2020. godine potrebe uvoza gasa iz gasovoda će se smanjiti na 17,6 milijardi kubnih metara. Mogući izvori isporuka tečnog gasa za Ukrajinu su zemlje Severne Afrike i Bliskog Istoka, Persijskog zaliva i Južnog Kavkaza. Kako je izjavio Ministar rudarstva i energetike Ukrajine Jurij Bojko, Ukrajina i Azerbejdžan već su se dogovorili o godišnjim isporukama od 5 milijardi kubnih metara tečnog gasa.

Од 23. до 25. септембра у Врбасу биће одржана Покрајинска смотра народног стваралаштва Војводине

Два украјинска друштва ДНУК «Коломејка» из Сремске Митровице и КУД «Иван Сењук» из Куле представиће своје тачке на Фестивалу фолклорних традиција Војводине.
Покрајинска смотра народног стваралаштва – манифестација је на којој се презентује богатство народних игара, обичаја, инструмената и солиста. Да би се пласирала на Покрајинску смотру, сва друштва су успешно наступила и прошла на општинским и међуопштинским смотрама народног стваралаштва.

КУД «Иван Сењук» из Куле је, као и предходних година, са успехом наступило на општинској и зонској смотри народног стваралаштва и пласирало се на Покрајинску смотру са три музичке нумере. Јарослав Кулеба наступа са сплетом украјинских мелодија на музичком инструменту бас-фрула, вокално-инструментални квартет «Струне срца» наступиће са једном украјинском песмом и изворна мешовита група певача такође ће наступити са једном украјинском нумером. Прошле године КУД «Иван Сењук» успешно је наступило на покрајинској смотри народног стваралаштва Војводине и пласирало се на Сабор народног стваралаштва Србије где је презентовало Украјинце са ових простора.
Мешовита вокална група ДНУК «Коломејка» из Сремске Митровице успешно је наступило на регионалној смотри народног стваралаштва Срема и пласирало се на Покрајинску смотру народног стваралаштва Војводине у Врбасу.




Сваке године велики број ансамбала, солиста и изворних група на Фестивалу фолклорних традиција Војводине представља богатство народног стваралачког духа и умећа. Најбољи од њих представљаће Војводину на Сабору народног стваралаштва Србије.

Светац Св. равноапостолског кнеза Владимира пада 28. јула. Наша црква у Врбасу освештана на празник Св. Владимира Великог и њени парохијани овај светац успешно су прославили у недељу 31. јула.
Свету Литургију служили су његово првосвештенство Апостолски егзарх владика Јуриј Џуџар, и духовништво (свештеници) из суседних прохија.
Владимир Велики постао је владар Кијевске Русије 981. године. На основу тог сазнања гледамо на њега као на државног сапутника. На почетку своје владавине Владимир је често одлазио у походе и покоравао друга племена и на тај начин проширивао границе своје државе, како према западу, тако и према северу. Био је у пријатељским односима са свим западним земљама, што је имало велики утицај на даљи развој кијевске државе. Владимирова држава протезала се од Карпата до ушћа речице Каме и од Финског залива до Азовског мора.

Кнез Владимир Велики добро је запазио да су европске државе културно биле на вишем нивоу у односу на његову државу. Тако да је за њега и његов народ било потребно приступити тој новој култури. Кључ тога било је хришћанство, прелаз са старе на нову веру. С тога је решио да се покрсти. Крштење кнеза Владимира није се сматрало само његовим личним делом, већ је то било од важности за целу државу, целокупан његов народ. Тако да крштење Владимира истовремено представља почетак христијанизације државе и руских народа. 988. године одржано је покрштавање Кијевљана на реци Дњепар. Владимир је рекао: «Одбацићете идоле, како би народ разумео да идоли нису истински Богови». Затим је додао: «Уколико се неко не појави на реци, био он богат или сиромашан, просјак, или слуга, постаће мој непријатељ!» Са минутом званичног покрштавања христијанизација кијевске државе спроводила се приступачним ритмом. Тиме је започето ново доба у историји нашег народа. Црква у својим богослужењима прославља Св. Владимира Великог: «Уистину матицом свих градова твоје државе, велики Владимире, постао је град Кијев. У њему на свим престолима налази се Христос са Оцем и Светим духом, захваљујући напору твојему и твоје прамајке Олге. Зато народ твој прославља тебе, наш Просветитељу и будући Заступниче».

Гостом 8. Фестивала украјинске културе «Калина» било је Украјинско друштво «Козак» из Тернопоља – Приједора, БиХ. Ово украјинско друштво основано је да уједини Украјинце из два места у Босни, Тернопоља и Приједора.
Председница УД «Козак» Олга Карајица је рекла, да је основни задатак овог друштва очување културе и традиције украјинског народа.
«Наше место, познато по томе, што има традицију дугу 120 година, од када су се ту населили Украјинци. Ми смо генерација, која се родила у Босни, док су се наши предци доселили из Тернопољске области, Украјина и по томе назвали ово место у Босни Тернопољом», - казала је Олга Карајица.

Председница УД «Козак» је такође рекла да удружење броји знатан број чланова, много омладине и деце, који настављају традицију очувања украјинске културе и традиције.
«Наша деца негују украјинску културу и традицију кроз украјинску песму и игру. Украјинску традицију чувају и наше жене – традиционалним везом, тиме што су извезле украјинске националне ношње нашим играчима», - наставила је разговор Олга Карајица и назначила, да су позив за учешће на Фестивалу украјинске културе примили с радошћу и почаствовано су размишљали о наступу у програму Фестивала у коме учествују украјинска друштва из Србије и Хрватске.
«Први пут наступамо у Војводини, на Фестивалу и желимо Украјинцима из Војводине да и даље чувају и негују народну традицију и културу својих предака» - назначила је председница УД «Козак» Олга Карајица.
Друштво је основано не тако давне – 2002. године са широком сфером делатности, која се сваке године проширује. Ово друштво раније је радило под називом Канадско-украјинско хуманитарно удружење «Веселка». Назив је промењен 2010. године и до данас друштво носи име Украјинско друштво «Козак».
Циљ друштва је очување традиције и обичаја украјинске заједнице и презентација украјинске културе у Босни и Херцеговини, као и у суседним републикама. Друштво има неколико секција, док је најактивнији од њих фолклорни ансамбл друштва, који је и наступио на 8. Фестивалу украјинске културе «Калина» у Србији.