У свету сваке године 21. фебруара обележава се Међународни дан матерњег језика, који је проглашен у новембру 1999. године на генералној конференцији Унеско-а, а први пут је прослављен 2000. године. У складу са решењем Унеско-а тај дан за све представља први дан „очувања језичке и културне разноврсности и језичког богатства“.
Богатство, како светске културе, тако и културе сваког народа – прво се огледа у њеној шароликости. Данас у свету очувано је близу 6000 колоквијалних језика, али већини од њих прети нестанак, некима чак и током наредне деценије. Са 96% неког језика користи се само 4% становништва. 80% афричких језика не поседују писмо. Сваке године нестане десетак језика, и ова тенденција наставља да расте.
Овај дан је установљен, како би се промовисало сазнање о значају матерњег језика, посебно се то односи на језике националних мањина, језике које је теже одржавати и очувати.
У вези са тим, тежња Унеско-а је очување самог језика као ознаке особене културне припадности. Поред тога, треба памтити да је изучавање страних језика и вишејезичност кључ узајамног разумевања и међусобног поштовања људи и народа света.

Европски сусрет младих одржан је у Стразбуру у региону Алзас, на граници са регијом Ортенау у држави Баден у Немачкој, у периоду  од 28. децембра 2013. године до 1. јануара 2014. године. Заједница Тезе-а припремала је овај сусрет на позив католичких бискупија и протестантских цркава са обе стране Рајне, омладину из целе Европе и шире су угостити становници и локалне црквене заједнице региона.
Наши млади и овај пут су узели учешће у овом Европском сусрету и активно се укључили у активности које су предвиђене програмом. Укључивали су се у групе за радионице у којима су били измешани млади из целог света. Подељени у групе по двоје из сваке државе, млади су се међусобно споразумевали на енглеском језику или неком другом који је био доминантан у групи, па су једни другима преводили. Успостављена су и нова познанства, неким младима је омогућена и посета европском парламенту.
За сам дочек Нове године организован је Фестивал народа где су млади представљали земљу из које долазе, а сам дочек је испраћен ватрометом. Парохије које су примале младе у госте су самостално организовале дочек Нове године.
На путовање се кренуло организованим аутобусом, а током путовања паузе за одмор прављене су у Нирнбергу и Грацу.

Tоком боравка у Нирнбергу организована је посета музеју нацизма и предавање из историје везано за ту епоху и други светски рат.
Европском сусрету у Стразбуру и регији присуствовало је око 20 000 младих из целог света.

19.12.2013. године ступила је на снагу Уредба Кабинета Министра Украјине бр. 884 од 04.12.2013. г. „О поступку потврђивања финансијских средстава странаца и особа без држављанства током уласка, боравка или транзитног пролаза на територији Украјине“.
Према прописима Украјине надлежни органи Украјине овлашћени су вршити контролу поседовања довољног броја средстава током уласка у земљу, односно гаранцију добијања финансијске помоћи на подручју Украјине на основу следећег:

1. девизе (минимално 400 евра);
2. документ са наведеном свотом, на основу којег се могу подићи девизе у банкама Украјине;
3. међународна кредитна картица са исписом стања на рачуну;
4. потврда о уплаћеној резервацији хотела или смештаја у Украјини;
5. потврда о организованом туристичком путовању (туристички ваучер);
6. гарантно-позивно писмо позиваоца, који ће преузети на себе одговорност и финансијске обавезе странца у Украјини;
7. повратна карта за државу сталног пребивалишта, држављанства или трећу државу.

Контрола поседовања довољног броја средстава за улазак у Украјину, боравак на територији Украјине или транзит односно гаранције добијања финансијске помоћи на подручју Украјине врши се:

1. у дипломатским представништвима или конзуларним установама Украјине током израде визе за Украјину;
2. на граници Украјине од стране граничне полиције;
3. органима државне миграцијске службе Украјине током продужавања боравка у Украјини или издавања гарантног-позивног писма са циљем израде визе.

Лариса Петривна Косач (псеудоним Лесја Украјинка) – рођена је 25. фебруара 1871. године, у граду Звјагељ (данашњи Новоград-Волињски). Мајка песникиње била је позната списатељица Олена Пчилка, пореклом из породице декабриста Јакова Драгоманова. Ујак Лесје Украјинке – Михајло Драгоманов, истакнути научник и друштвени делатник, приморан да емигрира због политичких убеђења, имао је велики утицај на формирање песникиње.
Одраставши у напредној интелектуалној средини, Лесја Украјинка је представљала пример европски оријентисане младе генерације украјинских писаца који су спојили љубав према свом народу и забринутост за његову судбину са тежњом да усмере националну културу ка развијеним европским уметничким токовима.
Због тешке болести (туберкулоза костију) била је спречена да похађа школу, али је добила систематско и опширно образовање код куће. Добро је владала страним језицима, проучавала је филозофску и историјску литературу.
Прву песму “Нада” написала је са 9 година (1880). Са 13 година објављује у лавовском часопису “Звезда” песме “Ђурђевак” и “Сапфо”, које потписује псеудонимом Лесја Украјинка.

За живота песникиње објављене су три збирке “На крилима песама” (1893), “Мисли и маште” (1899) и “Одзиви” (1902). Прву збирку је високо оценио Иван Франко као најзначајнији домет савремене украјинске књижевности.
Песнички таленат Лесје Украјинске био је разнолик. Подједнако талентовано песникиња је писала песме, поеме, бајке, али најзначајнији њен домет су драмске поеме и драме које су приближиле украјинску књижевност новом европском дискурсу драме.
У драмским поемама и драмама “У катакомбама”(1905), “Касандра” (1907), “У честари” (1909), “Руфин и Присцила” (1910), “Адвокат Мартијан”, “Шумска песма “(1911), “Камени господар” (1912), “Оргија”(1913) и др. песникиња на различите начине обрађује основну тему коју чини проблем слободе човекове воље и њеног изазова ограничености, угњетавању и изолацији средине.
Преводила је дела Гогоља, Тургењева, Хајнеа, Хауптмана, Игоа, Бајрона, Мицкевича, Хомера и др.
Умрла је у 42. години живота – 1. августа 1913. године, у грузијском граду Сурами. Сахрањена је у Кијеву.
На српском је објављена збирка “Ломикамен” у преводу Д.Максимовић, М.Николић, Ј.Хрваћанин (припрема и предговор М.Николић), Београд, 1971.

            15. фебруара наша грко-католичка црква и њени верници прославили су Сретење Господње.
Обележавање овог празника је сећање на то, када је Пресвета Дева Марија принела Исуса Христа у храм јерусалемски четрдесетог дана по његовом рођењу. Када је Дева Марија заједно са Јосифом принела Исуса до храма, пришао им је религиозни старац Симеон, коме је било предвиђено да неће умрети све док не види Спаситеља света. Симеон је дуго чекао испуњење Божијег обећања – живео је близу 300 година. У храму праведни Симеон узео је на руке Исуса, благословио Бога и рекао: „Господе, сад отпушташ у миру мене с овога света, по речи Твојој, и ја ћу сад умрети спокојан, јер сам својим очима видео Спаситеља света“.



Сретење симболизује сусрет Старог и Новог Завета: датог јеврејском народу Закона Божијег и новог, вишег Закона Божанске љубави, принесеног у свет Исусом Христом.
Сретење се слави на 40. дан од Божића, дана рођења Исуса Христа.  Свечано обележавање овог празника почело је крајем 5. века.
На овај дан у нашим црквама горе свеће. Након посвећивања у цркви верници пале свеће, верујући да те свеће штите од грома, разних непогода. Њих називају „громнице“ и чувају их током целе године.
Постоји веровање, да се на тај дан зима сусреће са пролећем, како би се борили, и ко победи тај ће владати и ићи даље, а поражени ће се вратити. Уколико тога дана до вечери отопли – пролеће је надјачало зиму. Ведро и топло време тог дана наговештава добру жетву, ројење пчела. Ветар – лош је предзнак. Ако буде копнило, то значи да је пролеће закаснило и требало би повести рачуна о хлебу, јер се неће ускоро ићи у поље.